Ovan

Svaka zivotinja pod uslovom da je puna energije!

Bik
Sporovozna kornjaca koja se nece takmiciti oko hrane sa sopstvenim gazdom.

Blizanci
Papagaj: da li treba da se objasnjava zasto?

Rak
Bilo koja zivotinja koja mora dobro da se hrani.Lav
Velika, crna, ljuta mačka, koja ce se grabiti oko mesta pod suncem sa svojim gazdom.

Devica
Da vidim: treba da ustanem u 7:30 da je nahranim, da je prosetam u 7:45. U 10:00 treba da odem do radnje da kupim hranu za nju, sto ce me kostati hm...

Vaga: Hm, dobro pitanje. S jedne strane, pas je aktivan i privrzen i druzeljubiv. S druge strane, mačka je sasvim nezavisna i ne trazi isuvise vremena za sebe. Ne znam sta da mislim. Sta bi ste vi odabrali? 
Da li ste sigurni?

Skorpija: Mačka. Tajnovita i nepredvidljiva. Kako da je ne volim!

Strelac: Konj, naravno! Dovoljno izdrzljiv da izdrzi mene.

Jarac: Da li treba da platim za nju?

Vodolija: Hrčak. Pod jedan, treba da stavim u kavez razne cevi i senzore. Sta, to se ne pravi? Nema veze, siguran sam da ja mogu to da napravim.

Ribe: Ribe. Ako im se vlasnici sete da ih nahrane za vikend, lako su zamenljive…

Biser je od najstarijih

Biser je od najstarijih vremena veoma omiljen i cenjen ukras, simbol stvaralačkog, ženskog, univerzalnog. Kod starih Grka biser je bio amblem ljubavi i braka, oni su njegovo poreklo povezivali sa rođenjem boginje Afrodite (morska pena i otvorena školjka), dok je Homer u „Odiseji” napisao da su biseri – suze bogova. Posedovanje bisera bilo je simbol magičnog dara prirode i vlasniku je donosilo društveni status, značilo novi život, zdravlje i mladost. Egipatska kraljica Kleopatra imala je čudan običaj: rastvarala je bisere u vinu i to pila kao nektar zdravlja. Po uzoru na nju, plemići starog Rima takmičili su se u tome ko će da popije skuplji biser!!

U persijskoj književnosti biser je simbolizovao lepu misao, a izraz „nizati bisere” značio je sastavljati stihove. Pored svoje simboličke vrednosti, biser je imao i upotrebnu vrednost u pravom smislu te reči: korišćen je u medicini za lečenje padavice, slaboumnosti i melanholije. U modernoj indijskoj medicini prah od bisera se i danas koristi za okrepljenje i kao afrodizijak.

Ali, šta je zapravo – biser?

Biser je organskog porekla i predstavlja izlučevinu morskih školjki – bisernica. One žive u toplim morima, a najviše ih ima u Persijskom zalivu, u Crvenom moru, duž obala centralne Amerike, u severnoj Australiji i na pacifičkim ostrvima. Tvrdoća bisera po Mosovoj skali iznosi od četiri do pet, što biseru obezbeđuje solidnu trajnost.

Veličina bisera kreće se od najsitnijih zrnaca koja mogu biti manja i od glave čiode pa sve do veličine golubijeg jajeta. Biseri poseduju poseban sjaj a njihova boja varira od srebrnastobele, zlatnožute i ružičaste do zelenkaste, plavičaste i sivocrne. Biseri mogu biti različitog oblika, loptastog, kruškastog, nepravilnog.

Ipak, biseri nisu večni. Posle određenog vremena počinju da se raspadaju, gube sjaj, postaju mat i dobijaju pukotine. U prvobitnom stanju mogu se održati 100–200 godina, a najlepši izgled imaju oni stari nekoliko decenija.

Tokom 18. veka, otkriće dijamanata u Brazilu podstaklo je povećano interesovanje za bisere u cilju kreiranja nakita. To je bio vek pompe i raskoši koja se ogledala ne samo u arhitekturi i dekorativnim umetnostima, već i u načinu odevanja i ukrašavanja. To je vreme kada je ženska odeća dostigla neverovatnu složenost – u modi su bile krinoline, uzani korseti i duboki dekoltei. Omiljeni nakit bile su minđuše – njihov centralni deo bio je u obliku pahuljice na kojoj su visila tri dragulja u obliku kapljica. Sjajne primere ovakvog nakita možemo videti na portretima koje je izradio čuveni slikar epohe neoklasicizma Antoan Rafael Mengs (1728–1779); to su portreti Marije Amalije, žene Karlosa Trećeg, španskog kralja, i infantkinje Marije. Ove minuciozno izrađene minđuše zahtevale su izuzetnu spretnost i strpljenje pri izradi – u ovakav nakit umetani su sićušni biseri, jedan po jedan, tako da formiraju ruže, kapljice, spirale, pahulje...

U to vreme minđuše od bisera bile su veoma popularne – nosile su se prilikom venčanja i krštenja, jer se verovalo da biser daje neverovatnu vitalnost onome ko ga nosi i da doprinosi bračnoj sreći.

Interesovanje za bisere ponovo je oživelo krajem 19. veka, sa komercijalnom proizvodnjom veštačkih bisera koju je razvio Japanac Kokiki Mikimoto.

-----------------------------------------------------------

Pravila nošenja

Pod standardnom bisernom ogrlicom smatra se ona koja je dugačka 40 santimetara, ali, zbog vizuelnog efekta, ogrlica se često niže kao dvostruka ili trostruka. Postojala su i modna pravila: plavuše treba da nose ružičaste bisere, a crnke bele. Tamna odeća u kombinaciji sa belim biserima bila je jedan od najboljih dokaza dobrog ukusa. Bisere treba nositi na otkrivenim delovima tela, direktno na koži.

Zaključak: biser je otelotvorenje kosmičkog jedinstva mnogostrukog, spoj odvojenih elemenata bića u jedinstvo jedne osobe, kao i duhovna veza dvaju bića. Onaj ko traga za biserom, traga za najuzvišenijim, za samom suštinom zakopanom u dubini bića, skrivenom u sebi.

Mnogobrojni umetnici inspirisani lepotom i magijom bisera stvarali su blistave kreacije od mode preko nakita do umetničke fotografije. Bisere su volele da nose dame od stila kakve su bile Koko Šanel, vojvotkinja od Vindzora i mnoge druge.

 

Poslednje ažurirano (petak, 04 mart 2011 14:48)